Спорт у Призрену

На нашој интернет презентацији о Призрену започели смо још једну тему захваљујући нашем новом сараднику господину Радовану Стојановићу, професору призренске гимназије у периоду 1987. до 1999. године. Радован је у том периоду био и тренер призренске карате екипе Метохија. У првом прилогу на страници "Карате у Призрену" можете прочитати о успесима призренских каратиста на многим такмичењима. У току је припрема прилога из осталих спортова, рукомета, фудбала, стоног тениса, кошарке, бокса... Да се подсетимо многих утакмица које су се одигравале на фудбалском терену крај Призренске Бистрице, на старом терену малих спортова "Ћуљан", касније у спортском центру на Баждарани... Да се подсетимо и школских такмичења када су трибине биле пуније него данас на многим прволигашким утакмицама. Призрен је град који је волео спорт и у Призрен су долазили многи спортисти из других крајева Југославије који су своју популарност градили у призренским клубовима. Наравно, и даље очекујемо нове прилоге и од осталих посетилаца наше презентације који могу да обогате целокупни садржај  презентације о Призрену.

Манастир Свети Арханђели крај Призрена

Одлуку да сазида Свете Арханђеле крај Призрена Душан је донео након чудесног исцељења од, тада неисцељиве болести, маларије од које га је избавила Божија сила, посредством Светог архистратига Михаила 1341/1342. године. Из једног млетачког документа дознаје се да се српски краљ заветовао да ће, у случају оздрављења, у Јерусалиму саградити цркву и манастир посвећен Светом Арханђелу, коме се у болести, можда на самој ивици живота, обратио за помоћ као заступнику људи пред Богом, исцелитељу и помоћнику немоћних, који прима душе умрлих и уводи их у свет невидљиви, "мерећи" својим "мерицама" њихова добра и зла дела, али и као осведоченом заштитнику хришћанских царева и њихове власти. Касније, ипак, оценивши да је довољно што у Јерусалиму постоји један српски манастир оваквог посвећења, задужбина његовог деде Светога краља Милутина, краљ Душан одлучио је да своју задужбину као принос благодарности сагради на месту старе цркве на улазу у клисуру Бистричку у смеру према Призрену. 

Више на страници: Манастир Свети Арханђели

Призрен и велика сеоба Срба 1690.године

Велики бечки рат (1683-1699), вођен између Османског царства и Хабзбуршке монархије, представља део  велике и трагичне епопеје српског народа. У току овог рата дошло је до чувене Велике сеобе Срба пресељења око 60.000 душа са простора Македоније, Косова, Метохије и Рашке у јужну Угарску.

Премда турски историчари оспоравају да је циљ рата било освајање Беча, Турци су се нашли пред зидинама града већ 14.јула 1683.г. Сујетни велики везир, Кара-Мустафа, није успевао да пронађе адекватну тактику и Турци су 12.септембра 1683.г. били одбијени, највише заслугом пољског краља Јана Собјеског који је римском папи послао турску заставу са речима: ,,Дођох, видех, а Господ победи!''

Више о овој теми прочитајте на страници "Пиколомини".

Аутор текста је Кристина Јоргић, главни уредник интернет презентације о Призрену.

Захваљујући нашој главној уредници Кристини Јоргић имаћемо прилику да на страницама ИСТОРИЈА прочитамо још пуно података и прича о Призрену у различитим временским периодима. Њени нови радови и истраживања историјске грађе о Призрену биће доступни и вама захваљујући овој презентацији о Призрену. Упознајмо нашу прошлост да би схватили садашњост и спремни дочекали будућност.

Сликар Никола Граовац - лепоте Призрена

Имамо велику част и прилику да представимо српског сликара Николу Граовца који је за свог живота посетио царски град Призрен, и одушевљен његовом лепотом насликао серију слика који су овековечиле овај прелепи град. Никола Граовац је рођен 1907. године у лици и један је од најпознатијих представника колористичког еспресионизма двадесетог века.

Прочитајте више о овом нашем сликару и погледајте серију слика о Призрену на страници "Никола Граовац"